KI AIKIDO KLUB SATORI PANČEVO

SENSEI GORAN ŠARENAC

Učitelj Goran Šarenac susreće se prvi put davne 1994. godine, sa aikidoom kod svog prvog Učitelja Milinka Jelovca u rodnom Pančevu.

Godine 1996. Učitelj Goran Šarenac nastavlja izučavanje borilačke veštine aikido kod Učitelja Milana Jeremića.

2004. godine Učitelj Goran Šarenac stiče majstorsko zvanje koje mu dodeljuje lično Učitelj Kenđiro Yosigasakij i prvi u Pančevu stiče titulu majstorskog zvanja.

Nakon godinu dana otvara školu KI AIKIDO KLUB SATORI u Pančevu i započinje širenje aikido borilačke veštine.

Sa sobom je poneo znanje i iskustva koje su mu preneli njegovi Učitelji.

Uporedo sa aikidoom, Učitelj Goran se aktivno bavi planinarenjem gde često svoje polaznike aikidoa vodi na rekreativne nastave u prirodi i vežbaju pored aikidoa i veštine snalaženja u prirodi.

KI AIKIDO KLUB SATORI

Samopouzdanje se ovom veštinom intenzivira kroz raznorazne testove i situacije .

Uvežbavanjem tehnika podstiče se kordinacija, koncentracija i fluidnost.

Hiperaktivna deca vremenom nauče da kanalisu višak energije i na neagresivan način reše problematičnu situaciju.

Socijalizacija je postala veliki problem savremenog društva, tako da kroz zajedničko vežbanje dajemo svoj doprinos.

Vežbom disanja i meditacijom učenici stiču veštine oslobađanja od stresa i dolazi do samospoznaje.

Polaznike KI AIKIDO KLUBA SATORI čine deca, odrasli kao i roditelji sa decom. Aikido je veština namenjena svim uzrastima.

Učitelj Goran Šarenac je dugogodišnji padagog i ima veliko iskustvo u radu sa decom svih uzrasta.

KI AIKIDO

Učenje i smisao “Ki Aikida” prevazilazi ideje i koncepte drugih borilačkih veština.

Svaka veština ima svoje korisne vrline ali takođe poseduje manu u vidu sportskog takmičarskog tipa, toga u Aikidu nema što ga u potpunosti razlikuje od drugih. Vizuelni aspekt deluje na prvi pogled naivno i nerealno za neutralnog posmatrača, ali suština i dublje poznavanje ove dugovekovne veštine sadrži mnoge skrivene draži, moralne vodilje, koncept časti i individualno usavršavanje ličnosti.

Stvaran po ideji i veštinama japanskih Samuraja, Aikido je oblikovan u izuzetno kompleksnu odrambenu veštinu u cilju lične zaštite uz poštovanje protivnika kao ljudskog bića iako je vama suprotstavljen sa nečasnim i kukavičkim namerama.

Aikido je kao konstrukcija (Ai – harmonija / Ki – energija / Do – put) zamišljenkao koordinator unutrašnjih emocija svake individue sa psihološkim mehanizmom kontrole i obzervacije okoline, situacije i promišljenih poteza.

Vrhunac višedecenijskog učenja Aikida može se lako opisati u pristupu da ste tokom kompletnog perioda života izbegli svaki konflikt bez korišćenja veštine u vidu odbrambenih tehnika i fizičkih poluga.

Ukoliko želite da ostvarite sličan cilj, potrebno je samo malo posvećenosti tokom mnogobrojnih časova gde pored uvežbavanja vašeg tela, motorike i refleska, uvežbavate i tehniku koordinacije vašeg uma u vidu smirenosti, pribranosti i kontrole vaših emocija bez ikakvih ograničenja ili takmičarskih pritisaka.

ŌSENSEI

Nastanak i razvoj aikidoa je nerazdvojiv od životnog puta osnivača aikidoa Moriheja Uešibe. Morihei Uešiba se često oslovljava kao Osnivač (Kaiso 開祖) ili Veliki učitelj (Ōsensei 大先生 , 翁先生), a sam aikido je nastao iz njegovog ogromnog iskustva u različitim borilačkim veštinama kao i uticaja koji je japanska religija imala na njega.

Najveći uticaj na tehnički razvoj aikidoa je imao Takeda Sokaku-a osnivača škole Daito rju Aiki Džicua (Daito-ryu Aiki Jutsu) dok je na filozofski pristup aikidou najveći uticaj imao je Onisaburu Deguči (Onisaburu Deguchi), osnivač Omoto kjua (大本教 Ōmoto-kyō), šintositičkog pokreta koji se zalagao za harmoniju i mir u svetu.

Novonastala borilačka veština se u početku trenirala u zatvorenom krugu ljudi oko Moriheia Uešibe. U Ajebeu su to bili poštovaocima Omotu kjua i tek je selidbom u Tokio Morihei privukao pažnju većeg broja ljudi kao veliki majstor borilačkih veština. Njegovi učenici postaju visoko rangirani oficiri carske vojske zatim uspešnih biznismena ali i mladi, talentovani ljudi iz drugih borilačkih veština.

Po završetku Drugog svetskog rata u okupiranom Japanu bivaju zabranjene sve vrste borilačkih veština. Usled svoje prirode Aikido je među prvim borilačkim veštinama koje dobijaju dozvolu da se praktikuju u Japanu.

Iste godine (1948.) se osniva i Aikikai (Aikido Fondacija- Aikido Fondation) koja pod vođstvom drugog i trećeg Doshu-a (prevodi se kao Vođa puta, 道主) Kišomarua i Moriterua Uešibe postaje jedan od najpopularnijih borilačkih veština na svetu, koju po slobodnim procenama danas praktikuje više od dva miliona ljudi.